Кнез Михаило III Обреновић, дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице, родио се 4. септембра 1823. у Крагујевцу. Завршио јр школовање у Пожаревцу, да би се затим с мајком преселио у Беч. Његов старији брат Милан I Обреновић дошао је на престо по праву наследства, 1. јуна 1839. године. Али, слабог здравља, владао је непуних месец дана. Умро је 8. јула 1839. у Београду.
Народне старешине одличиле су да на престо доведу другог Милошевог сина, Михаила Обреновића. У то време Михаило се налазио у Букурешту. Пре доласка у Србију, кнез је са својом мајком отишао код турског султана Абдула Меџида, који га је дочекао с великим почастима. Султан му је подарио звање мушира и одликовао га орденом Ифтихара. У пратњи свите, кнез Михаило долази у Србију 2. марта 1840. године.
На кнежевски престо ступио је први пут 26. јуна 1839. године и владао до 25. августа 1842. Пошто је био малолетан, одређено му је намесништво. Порта је потврдила његов избор. Као веома млад и нискусан, Михаило се није сналазио у сложеним приликама унутрашњег и спољашњег положаја Србије. Свргнут је 1842, у буни коју је предводио један од најистакнутијих уставобранитеља, Тома Вучић Перишић. Уставобранитељи су 1843. године на скупштини за новог кнеза изабрали Александра Карађорђевића.
О судбини младог Михаила одлучиле су Аустрија и Турска. Заједно са мајком упућен је у Банат, на имање своје сестре Савке Николић. После Баната, одлази у Беч с оцем. Путовао је по Европи у потрази за животном сапутницом. Коначно, у Бечу се 1853. године оженио са грофицом Јулијом Хуњади.
Кнез Михаило је после смрти свога оца, кнеза Милоша, по други пут дошао на престо, 14. септембра 1860. године. На почетку његове друге владавине извршене су значајне промене у политици Србије. Укинут је „турски Устав“, дошла су сасвим друга законска наређења, која је донела Народна Скупштина, а кнез санкционисао. Кнез Михаило је донео и наредбе за уређење народне војске и законе о порезима.
Када је 3. јуна 1862. на Чукур-чесми пала српска крв, Турци су почели да бомбардују Београд. Кнез Михаило је отпутовао у Лозану, где је припремао рат с Турском за ослобођење српских градова. У Београд долази 23. јула 1862. године и на министарској седници позива све Србе да се одупру турским претензијама. Већ 23. септембра 1862. јавља да ће се Турци иселити из Србије, осим градова, у којима ће остати само посаде војске. На празник Духова, 23. маја 1885. године, кнез Михаило је свим борцима из Милошевог устанка који су доживели прославу 50-годишњице обновљене слободе подарио споменицу изливену од првога топа кнеза Милоша, названу Таковски крст.
Кнез Михаило од султана добија писмо да дође и прими ферман којим се Србији препуштају поменути градови. Ферман је добио 30. марта 1866.
Четвртог априла исте године враћа се у Београд, где га поздравља одушевљени народ. С њим је пристигао и Али Риза паша, заповедник београдског града, који га је пратио у Цариград. Султанов ферман прочитан је на Калемегдану 6. априла 1867, када је и Али Риза паша, последњи београдски мухафис, предао кнезу Михаилу кључеве градова у Србији, а затим су на београдској тврђави истакнуте српска и турска застава.
У недељу, 29. маја 1869, кнез Михаило је кренуо да се провезе кочијама до Кошутњака. С њим је ишао ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Анка Константиновић, његова сестра од стрица и њена ћерка Катарина.
У парку на Кошутњаку појавили су се Павле и Коста Радовановић у свечаним црним оделима, цилиндрима на главама и пиштољима упереним у правцу кнежеве кочије. Кнез Михаило убијен је с три хица.
Сви завереници су изведени на саслушање истог дана, а главну реч је водио Никола Христић. Осуђени су на смрт и стрељани у поноћ, на Карабурми.
Због убиства кнеза Михаила национална жалост трајала је три дана. Кнез Михаило је сахрањен на напуштеном Марковом гробљу у Београду, уз војне почасти. Наследио га је Милан Обреновић, син Милоша Јевремовог Обреновића.
Нема коментара:
Постави коментар