Пет владарских глава Обреновића, представљају јасан помак, један корак напред у континуираном успону српске државе и политичког бића уопште. Оно што Обреновиће издваја из општег контекста српских династија, и придружује им од старих, једино Немањиће, јесте не само развој политичког бића, него с обзиром на самобитно одређење у европском корпусу и свеукупног културолошког стања. Укратко Обреновићи су цивилизацијско-развојна династија.
На основу поузданих доказа, утврђене су крвне везе владарских Обреновића са итекако живим потомцима. Те родбинске везе оверене су са више судских решења П1.бр.355/03, П1.бр.344/04 и.т.д., супротно тврдњама званичне историје, која нас је учила да ни један потомак Обреновића од 1903. више не постоји!

понедељак, 18. јануар 2010.

Кнез Милан Обреновић


Милан Обреновић II је рођен 21. октобра 1819. у Крагујевцу. Био је 1839. кнез Србије као први престолонаследник Обреновића.

Старији син кнеза Милоша I Обреновића и кнегиње Љубице, брат кнеза Михаила. Иако је био целог живота болешљив и није ни имао редовно систематско образовање, успео је да делимично изгради извесне политичке погледе и схватања, али је ипак болест сушице временом спречила његов развој и делатност. На престо је дошао абдикацијом кнеза Милоша (13. јун) и владао је до 8. јула 1839. године, када је умро. Услед болести и супростављања Савета Намесништва није имао прилику да као кнез потпише ни један акт. У историји Срба ушао је као владар са најкраћим периодом владавине (25 дана).

Нема коментара:

Постави коментар