Пет владарских глава Обреновића, представљају јасан помак, један корак напред у континуираном успону српске државе и политичког бића уопште. Оно што Обреновиће издваја из општег контекста српских династија, и придружује им од старих, једино Немањиће, јесте не само развој политичког бића, него с обзиром на самобитно одређење у европском корпусу и свеукупног културолошког стања. Укратко Обреновићи су цивилизацијско-развојна династија.
На основу поузданих доказа, утврђене су крвне везе владарских Обреновића са итекако живим потомцима. Те родбинске везе оверене су са више судских решења П1.бр.355/03, П1.бр.344/04 и.т.д., супротно тврдњама званичне историје, која нас је учила да ни један потомак Обреновића од 1903. више не постоји!

недеља, 24. јануар 2010.

Кнегиња Јулија Обреновић


Кнегиња Јулија Обреновић, девојачко Хуњади де Кетељи, рођена је 26. августа 1831. године у Бечу. Кћер грофа Ференца Хуњадија и грофице Јулије Зичи де Зич ет Васонке, удала се 1. августа 1853. године за кнеза Михаила Обреновића, који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До повратка на трон Србије кнез Михаило и Јулија живели су у Аустро-Угарској. Имали су имање Иванка на Дунаву, које је купио кнез Михаило. У браку нису имали деце.
После смрти кенза Михаила, кнегиња Јулија удала се за кнеза Карла Аренберга. Умрла је у Бечу, 19. фебруара 1919. године.
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)